Prvi deo života divlje pastrmke u prirodnom okruženju označava se kao „roze faza“. Raste veoma brzo do treće godine života kada obično nastupa polna zrelost. Sa par izuzetaka, mresti se jednom godisnje. Obilna ishrana tokom leta neophodna je da bi se nadoknadio gubitak tezine tokom zime i energije tokom mresta. Naredne tri godine polne zrelosti pastrmka je sposobna da napreduje u tezini, duzini i sirini.
 |
Život se nastavlja i u nekoliko sledećih godina ali uz sve izraženiju neravnotežu. Pastrmki je sve teze da nadoknadi gubitak tezine i energije u hladnim delovima godine. Pravi kraj započinje slabljenjem vida. Mlađe pastrmke su mnogo aktivnije i brže u nalazenju hrane koju nudi reka. Nedostatak energije onemogućava boravak u delovima toka najbogatijih hranom. Pastrmka i dalje odlazi na mresna bojišta ali više ne učestvuje u mrestu. Hranu sve više pronalazi čulom mirisa. Postaje sve mršavija i sada joj je težina od prilike jednaka onoj sa kraja treće godine života. Povlači se u mirne delove toka gde je utrošak energije za održavanje u struju najmanji.
Ostaci njenog tela ni na koji način ne zagade reku. O tome se brinu vodeni strvinari koji privučeni mirisom smrti obave svoj posao, pa uskoro kosti nekada moćne plemenite ribe budu raznete duž rečnog toka.
Izvod iz knjige : “Keaper of the stream”- FRANK SAWYER, 1952
Preveli i prilagodili našem jeziku :B.Valković i I. Dragojlović
Foto: I. Dragojlović
